Cooliranje.com » Zanimljivosti » Zanimljive priče

Novojulijanski kalendar

Novojulijanski kalendar ili Milanković-Trpkovićev kalendar, je reformisana verzija Julijanskog kalendara.

Novojulijanski kalendar

Autor proračuna predloga bio je srednjoškolski profesor matematike Maksim Trpković, a Milutin Milanković je brižljivo proučio Trpkovićev predlog i dodatno ga usavršio, tako da ga još nazivaju i srpski kalendar.

Milutin Milanković, tada profesora nebeske mehanike na Beogradskom Univerzitetu, kao delegat uz mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Dožića (kasnije patrijarha), je na svepravoslavnom Saboru na čelu sa vaseljenskim patrijarhom Meletijom IV održanim u Carigradu 1923. godine, predložio izmenu julijanskog kalendara.

Većina pravoslavnih crkava je prihvatilo novojulijanski kalendar, ali do danas nisu sve sprovele njegovu primenu.

Maksim Trpković

Maksim Trpković

Prema julijanskom kalendaru godina traje 365 dana. Svaka četvrta godina prestupna i iznosi 366 dana. Ovakva godina je duža od tropske, koja služi za određivanje promene godišnjih doba. Razlika između tropske (solarne ili sunčane) godine i julijanskog kalendara iznosi 11 minuta i 14 sekundi. Ova razlika naraste na jedan dan nakon svakih 128 godina, ili tri dana za 400 godina.

Gregorijanski kalendar takođe ima nedostatke, odnosno za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana, kao i da 235 lunarnih meseci predstavlja tačno 19 solarnih godina.

Milutin Milanković

Milutin Milanković

Milanković je svoj kalendar bazirao na anuliranju tadašnje razlike julijanskog i gregorijanskog kalendara od 13 dana, čime je kalendar doveden na isti datum kao gregorijanski. Problem prestupnih godina rešio je tako, što prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka, a sekularne godine (vekovne godine) biće samo one prestupne godine koje se završavaju na 00, ako njihov broj vekova, kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. Sve ostale sekularne godine su proste, odnosno do 2800. godine ne može biti nikakvog razmimoilaženja sa sadašnjim gregorijanskim kalendarom.

Ovako koncipiran Novojulijanski kalendar bi trebalo korigovati tek posle 28.800 godina.

Pored anuliranja 13 dana razlike između julianskog i gregorijanskog kalendara, dogmatsko pitanje je bilo i računanje Uskrsa. Na saboru 1923. godine, zaključeno je da će Uskršnji pun Mesec biti određen astronomskim proračunom, koji za reper uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu. Vaseljenski patrijarh zahtevao je od Petrograda, Atine, Beograda i Bukurešta da izračunaju dugoročnu tabelu kada pada Vaskrs i dužni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama.

Ovaj kalendar su prihvatile pravoslavne crkve i patrijaršije: carigradska, grčka, aleksandrijska, rumunska; nešto kasnije antiohijska, kiparska, poljska i bugarska crkva (ova poslednja 1963. godine), a odbacile su ga crkve: jerusalimska, ruska, srpska, gruzinska i grčka (na Svetoj Gori).

Preciznost u odnosu na ostale kalendare

Kalendar
Autor i godina nastanka
Odstupanje u odnosu na astronomsku godinu
Julijanski
Sosigen iz Aleksandrije, 45. g. p. n. e.
11 minuta i 14,75 sekundi
Gregorijanski
Luiđi Lilio, 1582. g.
26,75 sekundi
Persijski
Omar Hajam, 1079. g.
20,20 sekundi
Novojulijanski
Maksim Trpković i Milutin Milanković, 1900-1923. g.
2,75 sekundi


Pošaljite svom prijatelju link Dodaj u omiljene Cool isCooliraj

Tags: , , , , , ,

Ostavite Vaš komentar!

Povezane teme

Како се правилно каже: Христос воскресе или Христос васкрсе?

Како се правилно каже: Христос воскресе или Христос васкрсе?

01.05.2016. 21:41

Сваке године када желимо да неком честитамо Ускрс, увек се запитамо: Како се правилно каже: Христос воскресе или Христос васкрсе? dalje »»

Велики петак

Велики петак

29.04.2016. 09:43

Велики петак је хришћански празник којим се обележава страдања Исуса Христа, његово распеће на часни крст и његова смрт за спасење света. dalje »»