Spas - Ivo Andrić

02.04.2014. 16:52 od pinkjeca Pregledano 5246 | Komentari 0 | cOOl 2 | iscOOlirano 0

Devet je stotina sutona želelo jednu radost,
Dok sam živeo
Zaboravljen, napušten, prezren,
Gažen ko most nad vodom.

Spas - Ivo Andrić


Tek jednog večera
Kroz blesak poslednjeg zraka
Mlada meseca, sokova i voda,
Ugleda duh zanesen
Kako večernji oblak dobiva oblik i svest,
Kako se ogromno nebo otvara i sjajem
Neslućenim 
Oduzima jednom zauvek nesrećan dah.
A Spas, kome se gonjena zver kao i čovek nada,
Govori svetlošću, neprolaznom harmonijom:
Da niko nije zaboravljen i sam.

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari