O kafanama - Momo Kapor

Kod nas je izraz  "kafanski čovek" gotovo pogrdan. Međutim, biti kafanski čovek je vrlina; to je čovek koji zna kako se tamo ponaša, zna sve o tim kafanama i njihovu istoriju, sve o znamenitim gostima koji su tamo sedeli pre njega...

Nova godina je za amatere, za one koji nikada ne ostaju posle ponoći u kafanama. 

Onaj ko ne odlazi u kafane očigledno to čini iz nekoliko razloga: ili je asocijalni usamljenik, mada je kafana spasonosno mesto i za usamljenike, ili ima nečistu savest i plaši se javnog mnjenja.

Kafana je poput trga: svako može da vam priđe i tresne neprijatnu istinu u lice o vama i vašem javnom ponašanju... Kada neko dolazi u kafanu, mora doći čista srca i mirne savesti, da može svima da pogleda u oči i da, ako ima para, svakom naruči piće i da zna da će taj piće prihvatiti.

Srbi su, izgleda, narod koji ne može bez kafane.

Ono što je u antičkoj Grčkoj bio trg, osunčani javni prostor gde se izlazi, sreće, odvija društveni život, drže govori, sklapaju zavere i vrše prevrati, gde se pronalaze ljubavnici, stvara umetnost i govore stihovi, to je za Srbe, zbog klime u kojoj žive, kafana - mesto gde se ljudi sreću i gde se događa mnogo važnih stvari u našim životima.

---------------------------------------

Povezane vesti:

Špricer, gemišt i bevanda