Nad Beogradom - Vojislav Ilić

26.11.2013. 17:38 od pinkjeca Pregledano 1112 | Komentari 0 | cOOl 0 | iscOOlirano 0

Spomeniče nemi prohujalih dana,

Nad Beogradom - Vojislav Ilić

zašto ti je čelo sumorno i tavno?
Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana,
što digoše u zrak tvoje ime slavno?
 
Il' grobove brojiš tuđinskih sinova,
što padoše redom pod zidine tvoje,
- zaneseni čarom osvajačkih snova
daleko od krila domovine svoje?
 
Jest, i sada često, kad te kroz noć gledam,
ukažu se ljudske gorostasne seni:
s razmrskanim grud'ma, sa čelima bledim,
i usnama hladnim u krvavoj peni...
 
I ja slušam šapat nepojmljivog zbora,
šapat koji tiho umire i tone...
To je, možda, izraz dubokoga bola?
To su, možda, reči koje kletvom zvone?
 
O, koliko snova, nadanja i muka
zariveno leži u kamenju tvome,
što ih sruši smrti oružana ruka
u danima slave, u pomamu svome!
 
I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu
ne položi u grob tako burno vreme!
Možda čekaš snova poništenu slavu,
taj bleđani prizrak budućnosti neme?

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari