Šumska zvezda - Desanka Maksimović
6632 |
0 |
Ispleo pauk u granja
zelenom gnezdu
nežnu zvezdu.
Pesma je zatalasa,
miris zaleluja,
svetlost je niha:
može svakoga časa
nestati nežna i tiha
šumska zvezda.
Može je na trn i kamen
oboriti rose grumen;
može je zgoreti u noć
svica biserna rumen;
može joj srce razneti
leptira koga krilo.
Ali svejedno, prolazi sve
kao da nije ni bilo:
nestaje zvezda
koje sam plela nad životom,
nestaće zvezda što lepotom
večnom vrh šuma sijaju.
Svejedno kad:
da li dogodine ili sad,
ili posle hiljadu hiljada vekova;
svejedno zbog čega:
da li od zmije, rđavih lekova,
ili tajnog uzroka kog,
znam samo, nestaćemo
i šumski pauk, i ja, i Bog.
