Na ulici - Miloš Crnjanski

03.08.2016. 12:55 od pinkjeca Pregledano 2473 | Komentari 0 | cOOl 2 | iscOOlirano 0

Kad svetiljke sinu
i ulice pođu u visinu,
u tami stojim ja.
Na svemu što prođe
moj osmeh zasija.

Na ulici - Miloš Crnjanski


Nestanu boli, okovi i laž,
od mog pogleda zavisi sva draž,
svega što prođe.
Žene prolaze i oblik gube,
smeše se, pa mi priđu da me ljube,
a ja im novu senku dam.


I dok tiho zamagli noć,
ulice pune seni,
ja imam neba bezgraničnu moć,
svi boli sveta skupe se u meni.

Ko cvetići beli sa Meseca
rađaju se po ulici deca.
Od osmeha mog umire dan,
a svakog koga pogledam,
stiže moja sudba, sreća i san.

Kad mahnem rukom, nehotice,
nove zvezde sinu.
Tad sjajan, tužan, ceo grad,
liči na moje lice.

A da me vide svi u nebo idu,
po ulici zvezda i srebra.
Ja stojim raspet sam na zidu,
a mesec mi blago probada rebra. 

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari