Uteha - Vladislav Petković Dis

13.04.2014. 22:47 od pinkjeca Pregledano 5823 | Komentari 0 | cOOl 0 | iscOOlirano 0

Misao se gubi, nestaje i tone
u dolini plača, gde se nada kupa,
gde stradanja žive, gde se suze rone
i gde točak patnji klopara i luta.

Uteha - Vladislav Petković Dis

 
I dok mis'o spava, klonula, u miru,
izvija se ljubav na krilima noći,
i sa sobom nosi razlupanu liru,
i kreće se, lebdi po mojoj samoći.
 
Kao eho sreće, bez šuma i glasa,
preko tajnih snova visinama stremi,
kao zora nebom zračno se talasa,
kao veče u noć gubi se i nemi.
 
I trag joj ostaje, i slika se stvara:
nebo plavo, vedro, kao njeno oko,
pogled koji priča, teši, razgovara,
pojima i voli i gleda duboko.
 
Ja osećam dušu i svoju i njenu:
obe, večne, stoje na jednom osmehu,
na jednom prostoru, dalekom vremenu,
koje katkad stupa i šapće utehu.

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari