Prvi susret - Vladislav Petković Dis
6265 |
0 |
Jedno poslepodne - ne sećam se koje -
išli ste lagano i pognute glave,
a oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje,
a nad Vama nebo boje jasnoplave.
Senku i s njom mene vodili ste sobom...
Silna drskost beše ovladala mnome;
Ja sam samo znao biti njenim robom -
da Vas pratim, gledam na domaku svome.
Na uličnom uglu zastali ste malo
i meni se naglo okrenuli lako...
Pred okom što na me kroz pogled je palo
ko ukopan stadoh sav poražen tako.
Ni video nisam tada Vaše lice -
samo Vam se zbunjen javih nehotice.
