Ponekad - Dušan Kostić
3522 |
0 |
Ponekad mi se učini
da si oblak koji prođe:
bio je i nestao.
bila si grana,bila si grožđe
koje sam jedva,možda u snu
unesen usnom dotakao.
Ponekad osjetim,u osami,
da je sve tako brzo bilo
meteor koji je u tavno krilo
voda i trava pao;
ponekad zaželim da smo sami
opet i opet,da dođu snovi
koje sam ti nekad šaputao.
