Oglas - Momo Kapor

16.08.2014. 15:58 od pinkjeca Pregledano 9417 | Komentari 0 | cOOl 1 | iscOOlirano 0

Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem.Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, 

Oglas - Momo Kapor

a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama.
Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), 
ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, 
a mozda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato sto i nisu hteli nista naročito.
Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta.
Traži se jedan svet, prekjuče iščezao.
Traži se nada, ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: 
delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav.
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, 
onaj sat što jos uvek otkucava u našem pamćenju. 
On se traži. 
Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest,
i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, 
samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život.
I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra,
onaj život što je kolao, kljucao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, 
bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao
i opet se dizao ispod onog ulicnog časovnika koji se traži, 
a koji je ko zna kuda odnesen.

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari