Сигмунд Фројд

Сигмунд Фројд (6. 5. 1856. - 23. 9. 1939.) је био аустријски психијатар познат као оснивач психоаналитичке школе у психологији. Сматра се једним од најутицајнијих, али и најконтроверзнијих психоаналитичара XX века. 

Сигмунд Фројд је рођен у месту Фреиберг у Моравској у тадашњој Аустро-Угарској као Sigismund Schlomo Freud.

Као дете Сигмунд Фројд je маштао о томе да постане генерал или министар, али како је био Јевреј није му било допуштено да се бави било каквим занимањем осим медицинског и правног. То га није спречило да научи да говори енглески, француски, италијански и шпански језик, те да се посвети проучавању дела познатих писаца и филозофа Ничеа, Хегела, Шекспира и Канта.

1873. почиње да студира медицину у Бечу. Ту упознаје и сестрину пријатељицу Марту, с којом ће се касније и оженити и имати шесторо деце, од којих ће најпознатија бити Ана Фројд. Године 1877. мења име у Сигмунд Фројд.  

Примарно заинтересован за психолошку терапију, Фројд је морао да развије хипотезу о људској природи (та хипотеза се сада назива дубинском психологијом), помоћу које би могао да изведе своју терапију. У својим каснијим списима он је онда развио импликације ове хипотезе. У човековој психолошкој структури разликовао је три чиниоца, Ид, Его и Суперего. Ови чиниоци, уз појмове несвесног (цензура, репресија, сублимација), и хипотезе о улози сексуалности у људском животу, чине оквир његовог гледишта.

Објавио је дела: Расправе о хистерији (1895), Тумачење снова (1899), Психопатологија свакодневног ћивота (1904), Три есеја о сексуалности (1905.), Хумор и његов однос према несвесном (1905), Тотем и табу (1913), Уводна предавања из психоанализе (1916-1918), Его и Ид (1923), Будућност једне илузије (1927), Нелагодност у култури (1930), Проблем анксиозности (1936), Мојсије и монотеизам (1939).

Умро је 1939. године од рака грла.

Погледајте још:

• Ана Фројд