Morzeova azbuka

Morzeova azbuka je metod za prenošenje signala i osmišljena je i prvi put upotrebljena na električnom telegrafu izumitelja Semjuela Morzea.

Semjuel Finli Briz Morze (engl. Samuel Finley Breese Morse, 27. april 1791 — 2. april 1872.) je poznat kao pronalazač Morzeove azbuke i utemeljivač telegrafa kao sredstva komunikacije. Morze je studirao hemiju i filozofiju. 1844. je po prvi put javno preneta poruka Morzeovom azbukom.

Morzeova azbuka služi za prenos poruka na daljinu. Svako slovo je zamenjeno signalom koji se sastoji iz kratkih i dugih zvučnih ili svetlosnih signala. Prilikom učenja telegrafije, kratki signal se beleži kao tačka a dugi kao crta, ali se nikada tako ne izgovaraju, već se „pevaju“ i to kratki znak kao TI a dugi znak kao TAA. Kratki signal na kraju morzeovog znaka se peva kao TIT. Na primer slovo A koje se piše kao .- se peva kao TI TAA, a slovo R koje se piše kao .-. se peva kao TI TAA TIT.

U radio-telegrafiji, Morzeova azbuka se prenosi zvučnim signalima frekfencije 800 Hz i to tako da dugi znak traje kao tri kratka (trajanje kratkog znaka zavisi od brzine emitovanja morzeovog koda). Tišina između dva signala je u trajanju jednog kratkog signala, a između znakova se pravi pauza u trajanju jednog dugog signala.

Međunarodni znak za pomoć je SOS odnosno QRR Signal koji se šalje Morzeovom azbukom je SOS i treba ga slati kao jedno slovo. U planini se šalje tako da u toku jednog minuta bude 6 udaraca (čvrstim predmetom o čvrst predmet). Odziv spasioca je 3 udarca u jednom minutu. Sa zemlje signal u pomoć se šalje paljenjem tri vatre koje predstavljaju temena jednakostraničnog trougla .