Bajka

Svi smo mi odrasli slušajući i čitajući bajke, sva deca ovog sveta slušaju ih pred spavanje, a onda stvaraju sopstvene svetove. Veoma su bitne za odrastanje, jer nas uče da zlo nikada ne može i ne treba da pobedi.

Naziv bajka dolazi od reči bajati - lečiti boljku tajanstvenim rečima.

Junaci bajke žive okruženi čarolijama, natprirodnim bićima, životinje mogu da govore, a ljudi razumeju nemušti jezik.

Junak je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu koja ga potom prisiljava na teške zadatke koje mora da reši.

Pravda uvek pobeđuje i bajka se uvek srećno završava, a glavni junaci uvek žive dugo i srećno.

Bajka za razliku od mitova i legendi se prenosi kao izmišljena priča.  

Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić. Braća Grim su poznavali Vuka, pa su deo bajki preuzeli iz našeg jezika.

Da li znate za našu Pepeljugu, ona se zove Mara?!

Srpske bajke: Nemušti jezik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Aždaja i carev sin, Devojka cara nadmudrila... 

U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Hansa Kristijan Andersena i Oskara Vajlda.

Braća Grim:  Pepeljuga, Ivica i Marica, Crvenkapa, Zlatokosa...

Hans Kristijan Andersen: Mala Sirena, Carevo novo odelo, Princeza na zrnu graška... 

Oskar Vajld: Srećni princ, Sebični džin, Odani prijatelj, Slavuj i ruža...