Драгињa Љочић Милошевић

Драга Љочић (Драгиња Љочић Милошевић), прва жена лекар у Србији, рођена је 22. фебруара 1855. године у Шапцу, од оца Диме и мајке Марије, у цинцарској породици. 

Драга Љочић је након школовања у Шапцу завршила Вишу женску школу 1871. у Београду, затим једну годину природњачког одсека на Великој школи и потом медицину у Цириху 1879. Као студент, са чином санитетског поручника, учествовала је у српско-турским ратовима (1876—1878). 

По завршетку студија вратила се у Србију и радила као приватни лекар у Београду. Била је прва Српкиња доктор медицине у Србији. Пре ступања у јавну службу нострификовала је диплому пред комисијом у Београду. Поред приватне праксе радила је и као лекар у Државном монополу. 

У српско-бугарским ратовима (1885—1886) била је једини лекар у Државној болници у Београду, учествовала у балканским ратовима (1912—1913) и Првом светском рату (1914—1918). Била је редовни члан СЛД од 1880. и бавила се јавним радом у области педијатрије.

Превела је са руског књигу Марије Манасејине Гајење мале деце, основала у Београду Материнско удружење и била му први председник, учествовала у подизању болнице "Др Елсие Инглис" на Дедињу, у којој је једна соба носила њено име. 

Поводом 70 година живота Друштво женских лекара приредило јој је свечану академију. Као београдски ђак претплатила се на две књиге поезије. 

Одликована је више пута за храброст и допринос развитку српског цивилног и војног санитета.

Драга Љочић и Раша Милошевић су имали петоро деце: сина Ђуру и кћери Спомену, Радмилу, Зору и Олгу.

Умрла је у својој породичној кући на Топчидерском брду 5. новембра 1926. године.