Uzalud je budim - Branko Miljković

22.03.2012. 19:01 od pinkjeca Pregledano 4817 | Komentari 0 | cOOl 3 | iscOOlirano 0
Uzalud je budim - Branko Miljković
Budim je 

zbog sunca 
koje objašnjava sebe biljkama 

Zbog neba 
razapetog između prstiju 

Budim je zbog reči koje peku grlo 

Volim je ušima.... 

Treba ići do kraja sveta 
i naći rosu na travi... 

Budim je zbog dalekih stvari 
koje liče na ove ovde... 

Zbog ljudi 
koji bez čela i imena 
prolaze ulicom 

Zbog anonimnih reči 
trgova 
Budim je zbog manufakturnih pejzaža 
javnih parkova 

Budim je zbog ove naše planete 
koja će možda biti mina 
u raskrvavljenom nebu 

Zbog osmeha u kamenu 
drugova zaspalih između dve bitke 
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice 
nego aerodrom! 

Moja ljubav 
puna drugih 
je deo zore koju budim 

Budim je zbog zore 
zbog ljubavi 
zbog sebe 

zbog drugih... 

Budim je 
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu 

Sigurno je rekla: 
neka me traži 
i vidi 
da me nema 

Ta žena sa rukama deteta 
koju volim 
To dete koje je zaspalo 
ne obrisavši suze koje budim... 

Uzalud 
uzalud 
uzalud... 

Uzalud je budim 
jer će se probuditi drukčija i nova 

Uzalud je budim 
jer njena usta neće moći da je kažu 
uzalud je budim 

Ti znaš 
voda protiče 
ali ne kaže ništa........ 

Uzalud je budim 

Treba obećati 
izgubljenom imenu 
nečije lice 
u pesku 

Ako nije tako 
odsecite mi ruke 
i pretvorite me 
u kamen! 

Tags:

 
 

Ova tema se ne može komentarisati