Alexander Alekhine (Aleksandar Aleksandrovič Aljehin)

13.02.2012. 12:08 od admin Pregledano 6561 | Komentari 0 | cOOl 1 | iscOOlirano 0
Alexander Alekhine (Aleksandar Aleksandrovič Aljehin)

Aleksandar Aleksandrovič Aljehin (Moskva, 31. oktobar 1892 — Estoril, 24. mart 1946) je bio četvrti svetski šahovski prvak. Smatra se jednim od najboljih šahista svih vremena.

Aleksandar Aljehin je rođen u imućnoj plemićkoj moskovskoj porodici 31. oktobra 1892. Njegov otac Aleksandar Ivanovič Aljehin je bio zemljoposednik i poslanik konzervativne zakonodavne „Četvrte dume“, a njegova majka Anisja Ivanovna Aljehina (rođena Prohorova) je bila kći bogatog industrijalca. Aleksandar je prve šahovske lekcije dobio od majke, starijeg brata Alekseja i starije sestre Varvare (Barbare).

Aleksandar Aljehin je već sa dvadeset i dve godine bio među najboljim šahistima sveta. Tokom 1920-ih osvojio je većinu turnira na kojima je učestvovao. Godine 1927. postao je četvrti Svetski šahovski prvak nakon pobede nad Kapablankom, dotada smatranim nepobedivim, u najdužem finalnom meču sve do 1985.

Nekoliko otvaranja i varijacija otvaranja su nazvane po Aljehinu. Osim dobro poznate Aljehinove odbrane (1. e4, Sf6) i Albin—Šatard—Aljehinovog napada u „ortodoksnoj“ Paulsenovoj varijanti francuske odbrane, postoje Aljehinove varijacije u: budimpeštanskom gambitu, bečkoj igri, promenjenoj varijanti Reja Lopeza, Vinaverovoj varijanti francuske odbrane; Zmaj varijanti sicilijanske odbrane, daminom gambitu, slovenskoj odbrani, igri daminog pešaka, katalonskom otvaranju i holandskoj odbrani (gde čak tri različite varijante nose njegovo ime). Irving Černjev je komentarisao da se „otvaranje sastoji iz Aljehinove igre, sa nekoliko varijacija“.

Aljehinova odbrana počinje sa potezima (1. e4, Sf6). Aljehin je uvodi na turniru u Budimpešti 1921, u mečevima protiv Endrea Štajnerai Fridriha Semiša. Četiri godine kasnije, u časopisu Moderna šahovska otvaranja je napisano: „Ništa nije indikativnije u tekovinama nove, hipermoderne škole, negoli bizarna odbrana koju uvodi Aljehin... Iako se protivi načelima klasične škole, ona omogućava crnom kraljevom skakaču mnogo veću pokretljivost u ranim fazama igre, u vrebanju slabosti na sredini table, gde se nalaze beli pešaci“.Sa druge strane, ova strategija omogućuje belom da skocentriše jaku masu pešaka na centru table, uključujući polja c4, d4, e5 i f4. Velemajstor Nik de Firmejn u jednom broju pomenutog časopisa iz 2008. konstatuje da „ovom koncepcijom igra gubi svaki smisao ravnoteže i simetrije, što predstavlja dobar izbor otvaranja u mečevima protiv agresivnih igrača“.

Nakon završetka rata, Aljehin nije pozivan da učestvuje na turnirima mimo Pirinejskog poluostrva, zbog svoje navodne veze sa nacistima. Poziv na turnir u Londonu je povučen, nakon protesta ostalih učesnika. Dok se pripremao za meč svetskog prvaka protiv Botvinika, iznenada je umro u svojoj hotelskoj sobi u Estorilu, Portugal. Okolnosti njegove smrti su i danas predmet rasprava. Najčešće je pripisuju srčanom udaru, ali je u pismu magazinu „Šahovski život“ jednog od svedoka autopsije rečeno da je pravi uzrok smrti gušenje komadom mesa. Neki su spekulisali da ga je ubila francuska organizacija „Legije smrti“. Nekoliko godina kasnije, Aljehinov sin, Aleksandar, je izjavio da je „ruka Moskve stigla i njegovog oca“.

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari