Ivo Andrić

Žena stoji, kao kapija, na izlazu i na ulazu ovoga sveta.

Ništa nije teže ni strašnije nego gledati svet oko sebe očima bivše lepotice. 

Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga ne voli. 

Od svoga porekla i detinjstva ne može se lako pobeći.

Kako korisno i dobro mogu da govore ljudi koji umeju da ćute! 

Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni. 

Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko izdignu i polete. 

Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali, nije trebalo. Trebalo je živeti. 

Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troži i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto "kao na Drini ćuprija". 

Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje. 

Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe. 

Zvezdanog neba i ljudskog lica nikad se čovek neće moći nagledati.

Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u ži­votu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate.