Štikle kroz istoriju

Egipatske figure na muralima koji datiraju iz 3500 godina pre nove ere pokazuju neku vrstu visokih potpetica. U antičkoj Grčkoj i Rimu nosili su sandale sa platformama od plute ili drveta, nosili su ih i muškarci i žene, ali i ženske prostitutke.

Srednji vek je imao propisan obrazac šta su muškarci i žene nosili, imali su drvene đonove koji su bili preteča štikli danas. Đonovi su imali praktičnu primenu, da ih podignu iznad blata i drugih otpadaka dok hodaju ulicama. Visoki đonovi su uglavnom vezani za stalež, nosile su ih žene iz gornjih slojeva društva koje su sebi mogle da priušte slugu koji ih vodi i na koga mogu da se oslanjaju, jer su đonovi bili previsoki.

1500.godine Katarina de Mediči je za svoje venčanje naručila cipele  sa štiklom od pet centimetara koje su joj dale dodatnu visinu i primamljiv hod. Tako su štikle na dvoru postale veoma popularne, sve do Napoleona koji ih je zabranio da bi prisilio ljude na jednakost i razbijanje socijalne hijerarhije.

1860. godine ponovo postaju popularne ali se opet vezuju za klasu i bogatstvo.

Drugi svetski rat je došao, pa su i štikle morale biti praktičnije, što znači da su tada bile niže i šire.

1950. godine Dior i njegov dizajner cipela Rodžer Vivier dizajnirali su prvu cipelu sa uskom štiklom. 

1970.godine cipele sa platformama bile su veoma popularne u svetlim i jakim bojama.

1980. žene su odbacile ideju da nose visoke štikle zbog muškaraca i sada počinju da ih nose isključivo zbog sebe, jer su se tako osećale nadmoćno.

1990.godine pojavljuje se dizajner Manolo Blahnik i cipele sa visokim potpeticama su na svim modnim pistama i televizijama.

I onda, dolazi Keri Bredšo i ostalo je kako kažu, istorija!