Svašta umem.Stvarno umem.Samo – sebe ne razumem.Ja čuvao, ljudi, ovcetamo negde na kraj sveta,mojoj deci kajmak smeta,luk im smeta...Sve im smeta...…

Ako hoćeš da pobediš divlju zver,kaže klovn,ne govori joj režanjem ili urlikom.Ne laj na lavai ne rokći na krokodila...…

Kad sunce sijaMi plačemo kao ludiJer će uvek posle jednog suncaBiti nama jedna strašna kiša...…

U svetu ovom sa hiljadu čudasvaki čovek živi svoje drameI moja pesma neka pođe tudau svemu tome ima nešto za me...…

U svakom septembru ima nečega nalik na tihe rastanke. Primetiš to po igrama koje polako počinju da se sapliću. Primetiš to po iskraćalom odelu, koje ostavljaš mlađem bratu...…

šta sve može da stane u kapi mastilajedno nenapisano suncejedna nepotpisana pticajedan nenacrtani cvet...…

Neko sa svojim bolom ideKo s otkritom ranom; svi neka vide.Drugi ga čvrsto u sebi zgnječiI ne da mu prijeći u suze i riječi...…

Ušunjam se u tvoj jastukkao tišina perja,kao tršave šiške večerimirisave od lišca,od mesečine na peščanim obalama,od uvele svežine oktobra,- baš tako se ušunjami slušam,slušam šta sanjaš...…

Ispleo pauk u granja zelenom gnezdu nežnu zvezdu...…

U meni večeras ova rekarazbi ogromna brda daleka,muči se,urliče,razmiče klancei kida svoje zelene lancei rije kroz moje srce riđejer mora nekud da iziđe...…

Svoju snagu prepoznaćeš po tomekoliko si u stanjuda izdržiš samoću...…

Devet je stotina sutona želelo jednu radost,Dok sam živeoZaboravljen, napušten, prezren,Gažen ko most nad vodom...…