Osvetiću ljude - Stanislav Vinaver
2218 |
0 |
Raspevaću očaj stare vasione,
Trenutak što cvili, dane koji zvone,
U sazvučja živih ukobiću rez.
Zarobiću slatke brojeve i spone
Iskriviću bića da se bolno sklone
U sitnog iverja utrnuli vez.
Kroz pravilo šare, kroz zanos poretka
Preboleću značaj kraja i početka
Uskladiću prekroj i pretanak bod.
Osvetiću ljude: grozničavog pretka
Zbunjenog potomka; u buncanja jetka
Rasplinut, razvijen opčinjeni rod.
Razgaljenih snova nedozvanje bujno
Slomljenih poleta nadanje uzrujno
Odnosa i srži zaneseni sklop
Nek se zaleluja, zgranut, jedva čujno -
I ko tanka para nek iščili rujno
Bezbrojnog iskustva preobražen snop.
