Proročanstvo - Mika Antić
3797 |
0 |
Ne osećati hladnoću,
ni munje koje grme
i s vriskom paraju nebo.
Nasmejan, otići mirno.
Pretočiti se u vodu,
u vazduh,
u zemlju,
u šume,
ovakve jedne noći
pod maglom neprozirnom.
I onda:
živeti prostran.
Biti do kraja sveta
sve sto se doseći može.
Nikada ne ostati mali.
Biti miris i boja,
biti tišina u vetru,
i biti okean zvezda
što se u večnost pali.
Tags: Srpska poezija Mika Antić
