Svetli grobovi - Jovan Jovanović Zmaj
8801 |
Bejaste li, brac'o moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj' na groblju, na golemu?
— Ta uvek smo mi na njemu.
Groblje j' zemlja kom se hodi;
Groblje j' voda kom se brodi;
Groblje — vrti i gradine;
Groblje — brda i doline,
Svaka stopa:
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju,
Groblje — knjige shto se shtiju,
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja.
I chitulja vishih slika
Izbranika, muchenika,
Od pochetka pamtiveka,
Sve j' to groblje —
Al' je i kolevka.
Nema broja ni imena
U visini zvezdam' svima,
Kamol' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisuc'lec'a,
Niko ih se vishe i ne sec'a,
— No pogdekom uvek gori svec'a.
Il' je svec'a, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojim zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom narashtaju —
Kad se umlje u proshlost udubi
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustish u davnine svete
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pruzhajuc'' se iz daljnih eona
U povorci onoj dugoj —
Dostavljajuc'' jedna drugoj
Strujom koja napred leti,
Tezhec'' samo jednoj meti.
Pa se tako svetli mlazi -
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
— U grob samo srushi kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Brzhem buju visha leta
K uzvishenoj buduc'nosti.
Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
Povesnice dugim redom,
Mora chuti kako j' zhivo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
„Gde ja stadoh — ti c'esh poc'i!”
„Shto ne mogoh — ti c'esh moc'i!”
„Kud ja nisam — ti c'esh doc'i!”
„Shto ja pocheh — ti produzhi!”
„Josh smo duzhni — ti oduzhi!”
To su zbori, to su glasi
Kojima se proshlost krasi,
Shto prodiru kroz svet mrachni
Sa grobova onih zrachni',
Spajajuc'i gromkim jekom
I Bozhanskom silom nekom,
Spajajuc'i vek sa vekom
I choveka sa chovekom.
Oko svakog svetlog groba
(Bash k'o gore oko zvezda)
Povesnica pricha ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Nove klice stara nada,
Novo cvec'e stabla stara,
Dushe chiste, srca mlada,
Naslednici svetog zhara; —
Tu se sleg'o zhivot mladi
Da se s grobom razgovara.
„I ti pade, dragi brate!”
— „Nisam, deco, vas dok traje!”
„Je l' ti borba bila teshka?”
— „Pokushajte, milina je!”
„Shta si hteo? — kud si posh'o?”
— „Tamo kud se stic'i mora!”
„Zar je vera tako jaka?”
— „Uvek jacha od zlotvora!”
„Malo nas je koj' bi smeli” —
— „Al' vas jaka sila krec'e!”
„Zar ko mozhe stic'i celi?”
— „Ko posumnja nikad nec'e!” -
„A ko behu oni divi
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojachali,
Koji su ti krila dali?”
— „To bejahu ideali!
Bez njih nema vishe leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
zhivot prazan — mladost pusta!”
Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se zhivot novi,
Naslednici svetlog zhara,
Kupili se sokolovi,
Pijuc'' dushom svetle zrake. —
Jest. tako je, brac'o draga,
Ti grobovi nisu rake,
Vec' kolevke novih snaga!
I vama je, jaoj, pao
Stegonosha dichnog stega, —
Al' je sin'o grobak novi, —
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P' onda gore, p' onda u se;
Grudi drshc'u, usta c'ute,
Ali dushe razum'u se.
Da l' to snaga niche nova? —
— Daruj, Bozhe, blagoslova,
Da vas zdruzhi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Djurinoga!
Goca
