Ženski Likovi U Romanu Gazda Mladen - 3. Deo

22.03.2012. 00:44 od pinkjeca Pregledano 2599 | Komentari 0 | cOOl 6 | iscOOlirano 2
Ženski Likovi U Romanu Gazda Mladen - 3. Deo
Kata, Mladenova mati, kada je umrla baba Stana u isto vreme osetila je i olakšanje i bol. Bila je zahvalna svojoj svekrvi jer je od svih sestara uzela baš nju, najmlađu za snaju. Uvek joj se za sve obraćala i pitala i to nije shvatala kao uvredu. Svima je bila ponizna, uvek se trudila da prvo babi ugodi, pa mužu, pa Mladenu.

Čak se osećala nižom od Mladena. Baba Stana joj je birala odeću i trudila se da bude uvek lepo obučena ali i za odeću je morala da pita.

Iz Katinog odnosa prema sinovima može se videti razlika koja je postojala u patrijarhalnoj kulturi između sina prvenca i onog koji to nije. Kata je Mladena uvek oslovljavala imenom, tako je prema njemu pravila distancu, nikada ga nije grlila, ljubila. To nije značilo da ga nije volela, već norma patrijahalne kulture prema kojoj majka nije smela da ima prisniji odnos sa sinom, naročito sa prvencom, dok mlađeg sina oslovljava sa „njen Mika“. Kata se postavljala tako da su ispred nje bili baba Stana, njen muž, i sam Mladen koji joj je bio sin, ali ipak „stariji“ od nje. Bila je svima podređena,

Ona je ćutke, u sebi osećala krivicu što se Mladen nije oženio Jovankom. Dok je ćutke posmatrala kako Mladen, odbija onu koju voli, odlučuje da spreči da to učini i  Mika. Katin lik je izgrađen u odnosu prema baba Stani i Mladenu. Baba Stana ih je stalno nadzirala i posmatrala, a Mladen je uvek prema majci bio „strog“.

Posle Mladenovog sukoba sa njom ono ženidbe, ona se potpuno povlači, odnos koji je bio zasnovan na poštovanju i podčinjenosti sada je zemenio strahopoštovanje. Nigde nema ni reči o ljubavi koji Mladen oseća prema majci ili ona prema njemu. Tek u sceni bekstva pred turskom najezdom, kada Kata odlazi, ona prolazi pored njega, jer nije smela ni da ga dotakne, oprosti se, zagrli. Tek tada joj on tiho govori: „Poljubi me“, i ona se pod ogromnim bolom slama.

Kata je verovala da će posle baba Stanine smrti u kući biti lakše, slobodnije i bez straha, ali nije bilo tako. Posle sukoba sa sinom, ostalo je isto: „Od Mladena je čisto strepela. Sasvim ga, od straha ostavi, napusti. Drhtala je pred njim. I kad bi došao, dočekivala bi ga ponizno, sa strahom, sedela ispred njega.“

Kada se spremala Mikina svadba ona od sreće zapostavi kujnu, nije spremala večere na vreme, njena sreća bila je tolika da je zaboravila na svoje dužnosti i na posledice. U tim scenama bi mogla da nam se učini da baba Stana štiti snaju, ali to nije tako. Baba Stana zapravo želi da zaštiti Mladena od atmosfere svadbe, da ne bi u njemu pokrenula emocije. Kata ipak, samo želi da vidi bar jednog sina srećnog sa porodicom, kao što su i njene drugarice već doživele. Stana je teši, jer zna da će posle Mikine svadbe, poželeti i Mladenovu i da će veoma patiti. Stana je teši ali ne saoseća se sa njom, niti pokazuje emocije.

Jedina njena saveznica po patnji je Jovanka. Borisav Stanković je ime za ovaj ženski lik koji u poslednjoj verziji nosi ime Jovanka, nekoliko puta menjao. U rukopisu je nazivao Cvetom, Milom, Sofkom, a u nacrtu romana Marom. Ipak, u konačnoj verziji ona je Jovanka.

Odnos Jovanke i Mladena prikazuje se od treće glave, zasnovan je na poverenju. Mladen se prema njoj postavlja bratski, zaštitnički. Pošto je ona veoma vesele prirode, Mladen je morao uvek svojim pogledima da je smiruje, da ne bi bilo neugodno pred drugima, naročito pred baba Stanom. Njegov bratski odnos prema njoj zadržaće se sve do kraja romana. Pri tome kod Mladena sve vreme postoji strah da se slučajno ne otkrije da između njih postoje dublja osećanja. Taj strah ga neće napustiti čak ni kad bude nad Jovankinom samrtničkom posteljom.

Odluku o prosidbi Jovanka prepušta Mladenu, od malih nogu želela je da bude njegova žena. Ona od njega traži da ili odobri da pođe za drugog ili da se obaveže i da je oženi. Ona je na taj način prebacila odgovornost na njega. Prećutno, taj brak baba Stana i Kata ne odobravaju, a Mladen zna da kao prvenac nije poželjno da oženi devojku iz siromašne kuće. Njegova porodica je smatrala da ona nije dobra za njega, jer ne donosi miraz. Iako je svestan svega toga, Mladen je čak maštao o braku i sreći sa njom, ali je znao da je ta sreća neostvarljiva.

Jovanka i Mladen su samo dva puta ostajali sami. Prvi put kada joj Mladen saopštava da mora da pođe za drugog. Jovanka je tada skamenjena, jer iako je on odbija ona vidi da on oseća prema njoj više od bratske ljubavi. Ona je znala da on pati i bila je zapanjena njegovom sposobnošću da trpi i da potiskuje. Znala je da nije krut, suv, već da sebe tera da bude takav. I tek posle njegovog odbijanja Jovanke, on postaje kao kamen, deo njega umire. Mi preko Jovanke saznajemo koliko je njemu teško, i koliko je njena udaja za drugog, za njega bolna. Njegova odluka uticaće na Jovanku, do tada vesela, raskalašna, bezbrižna, ona postaje umorna, a njene vesele oči, nasmejano lice, topla i mirišljava nedra, preobraziće se u malaksale oči, mirno i bledo lice, omeknula prsa. Njena spoljašna promena posledica je izmenjenog unutrašnjeg stanja.

Do drugog njihovog viđenja, kada ostaju sami, dolazi posle njene udaje. Kata moli Jovanku da traži od Mladena da dopusti bratu da oženi njenu zaovu. Ona je tada mirna, pomirena sa sudbinom, svojom kao nerotkinja, ali ukazuje Mladenu da je ipak bolja od njegove usamljeničke. Jovankin muž je mlad, ali bolešljiv, slab, ispijen, Jovanka beži od njega kući. Tada Mladen oseća prvi put bes i agresiju prema njoj i vraća je mužu. Pobegla jer je mislila da će je on uzeti, ali Mladen je se odrekao Jovanke, a kada se odrekao nje, odrekao se svih žena. Tako svako nosi svoju sudbinu.

Njihov odnos razrešava se neposredno pred Jovankinu smrt. Kada su mislili da je na samrti, ona se povrati i samo njega traži, njega zove. Ona mi sve oprašta sa osmehom, a on shvata poražen da ništa nije bitnije od ljubavi. Ona želi da se on oženi drugom devojkom jer oseća da se njegova nesreća veća od njene.

Iako se o stvaralaštvu Bore Stankovića do danas posvećivala velika pažnja, o romanu „Gazda Mladen“ je veoma malo pisano. Jedan od razloga je i to što se delo smatralo nedovršenim. Jovan Deretić je smatrao da je delo uprkos nedovršenosti izizetno značajno umetničko ostvarenje. Postoje razne tumačenja, ali skoro svi prave paralelu sa romanom „Nečista krv“ i ukazuju na njihovu sličnost. Kao ključno, isticalo se svesno samožrtvovanje junaka zarad porodice. Dok Jovanka teži da bude srećna, Mladen svestno odbija sve što je za njega bitno i vredno, da bi opravdao ono šta se od njega očekuje i patrijahalnom društvu.

Svaka od ova tri ženska lika imala je bitno mesto u njegovom životu. Kroz ceo roman, one su svuda oko njega, utičući da se njegov život bitno menja. Ma koliko je u to vreme i u takvoj sredini, muškarcima bilo teško, ženama je bilo još teže. Stanković je uspeo da u romanu „Gazda Mladen“ opiše i dočara „zarobljenost“ njegovih likova u sredini kakvo je Vranje i nemogućnost da utiču na svoje sudbine.

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari