Nedovršene reči (Sedma pesma)- Vladislav Petković Dis
10862 |
0 |
Prošli su aprili
i mi nismo više
i nećemo biti ono što smo bili.
Sve tiše i tiše
podnosimo dane,
ovaj vidik sunca i magle i kiše.
Tu su ruže znane
i promena ista,
samo naše pesme već su po'abane.
Danas nam ne blista
kao nekad, pređe,
pobeda i ljubav i budućnost čista.
Došli smo do međe.
Još jedino java
seća nas na doba sve bleđe i bleđe.
Svetlost, boja plava
sad su izraz neba
u kome se tužno i umorno spava.
Nama sad ne treba
zagrljaj i cveće,
da ukrasi mladost, sumnju pokoleba.
Nama doći neće
snovi, što se kriju,
zabuna života koju krv pokreće.
Ko haljinu čiju,
meku i u svili
nosili smo prošlost kao sreću sviju.
Prošli su aprili,
i suze se liju
što mi nismo ono što smo nekad bili.
