Pasji sin - Sergej Jesenjin

16.01.2013. 12:52 od pinkjeca Pregledano 3815 | Komentari 0 | cOOl 1 | iscOOlirano 0
Pasji sin - Sergej Jesenjin
Opet prošlost iz mraka mi leti, 
Šušti kao bele rade lug. 
Ja se danas svog starog psa setih 
Što mi beše u mladosti drug. 

Danas mladost šumela mi telom 
Ko natruli pod prozorom klen 
Pa se setih devojke u belom – 
Taj pas beše nekad poštar njen. 

Nema uvek svoga bliskog svako, 
Al’ je ona ko pesma mi bila, 
Jer ta pisma i nije nikako 
Kod psa vernog pod vratom otkrila. 

Nikada ih nije ni čitala, 
Iz daleka ja je gledah s tugom... 
Al’ bi uvek kraj maline stala 
I sanjala o nečemu dugo. 

Ja tugovah... I ne mogah tada 
Od nje pismo da dočekam svoje... 
Otputovah... No, opet sam sada 
Pred kapijom plavičaste boje. 

Odavno je moj pas, znam to, crko, 
Ali iste dlake, isto siv, 
Lajanjem me ludim, besnim trkom, 
Presreo sad njegov mladi sin. 

Mila majko! Ah, a kako liče! 
Opet jedva od bola da dišem, 
S njim sam mlađi i gotov da kličem, 
Čak bih mogo i pisma da pišem. 

Staru pesmu da čujem, znaj, želim, 
Ali ne laj! Ne laj, već mi daj, 
Da te cmoknem sad usnama vrelim 
Što u srcu mom probudi maj. 

Pripiću se uz tebe svim telom, 
Ko dva brata u dom ćemo pravo... 
Da, ja gledah devojku u belom, 
No sad volim, znaš, jednu u plavom. 

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari