U sumrak - Ivo Andrić
U sumrak pevaju devojke. Njini su glasovi meki i dahnu svežinom cveća i ljubavi.
Njina je pesma blaga, kao kad behar opada. Ona ima nešto od mojih ljubavi:
davno, toplo i lepo. Ona podseća na sarajske sumrake, kad jablanovi sjaju u crvenu
zlatu, kao vitke ponosne žene.
Kao rumene latice zasipaju me glasovi. Pevaju devojke. Pevaju lepo.
To liči na pozdrav od starih prijatelja, na spomen onoga što proživih u ljubavi i zanosu.
One pevaju, u suton, kao sreća moja da mi rupcem maše.
Ali srce je moje tamno jezero, koga ništa ne diže i u kom se niko ne ogleda.