Sentimentalni razgovor - Pol Verlen

U starom parku, pustom i pod mrazom,
dva obličja tek što prođoše stazom.

Oči im mrtve i usne im svele,
i reči im se jedva razumele.

U starom parku, pustom i pod mrazom,
u prošlost seni dve išle su stazom.

-Zanosne strasti  naše sećaš li se?
-Zašto biste hteli da se sećam nje?

-Uzbudi l' te i sad moje ime? Sne
pohodili l' ti i sad moja duša? - Ne.

Ah, neizmerne sreće dani svi ti
kad spajali smo usta! - Može biti.

-Bilo je nebo plavo, nada zračna!
-Odbegla nada u nebesa mračna.

Takvi su po travi koračali tamo
i njine reči noć je čula samo.