Afroditin vrt - Rade Drainac

Tvoje svetle oči ispod crnog vela
čeznu kroz jutarnju plavkastu daljinu,
zamorene strasti tvoga sočnog tela
sa dolaskom sunca žure da uminu. 

Jedan list sparušen sav u zlatnoj boji
sa jecajem pada pored nogu tvoji.

Mema, kud ćeš rano kroz jutarnju rosu
kroz mirise teške pokošena sena,
ostani još malo, svu ćeš zlatnu rosu
iskidati po granju, bićeš natopljena
rumenilom jutra ko mak morem žita,
kao divlja rada zamorna i snena
u dnu šume skrita.

Ostani još malo; snaga jošte žudi
ujed tvojih zuba čudno sladotvoran,
još u ritmu strasnom drhte tvoji udi;
o Mema, ostani, ja nisam umoran.