Iskrena pesma - Milan Rakić

25.03.2012. 13:01 od pinkjeca Pregledano 8736 | Komentari 0 | cOOl 1 | iscOOlirano 0
Iskrena pesma - Milan Rakić
O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje, 
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu, 
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu, 

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne, 
I zahvalices Bogu sto te sazda, 
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama, 
Ti neces znati sta u meni biva, 
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima, 
I svaki zivac rastrese i nadme, 
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja, 
Kad zatreperi cela moja snaga, 
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti, 
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari