Lice tvoje - Laza Kostić

23.03.2016. 16:21 od pinkjeca Pregledano 5525 | Komentari 0 | cOOl 0 | iscOOlirano 0
Lice tvoje, nebo moje,
sa njega mi munje dvoje
oči žegu,
a po njemu u rastegu
oblačići krvi lete -
buru prete.

Nepogodu i bujicu
predskazanu na tvom licu,
sevotinu bure ljute,
ljubav slute.

Još sakrivaš munje puste
tamnom šumom kose guste,
u obrve i u veđe
kriješ teške nepogode,
da je želje moje veće
ne pogode.

A ja stojim srca meka,
gole ruke, gole prsi,
al mi duša opet čeka
ma na propast - od tebeka
čeka, čeka.

Al ne mogu, oh, ne mogu,
poletiću višnjem Bogu,
poletiću u to nebo
za koje sam pokrov prebo,
beli pokrov moje sreće
poletiću
željan tiću
u tu kosu, u te veđe,
tu me neće -
tu će bura da me pređe;

Oko mene neka pali,
vaseljena nek se svali,
nek se lomi,
nek pucaju živi gromi;
A ja bolan snivam vojan
u poplanu od bure utkanu,
u snovoje snujem prame tvoje,
u bunovnom u susanku
podvikujem, jecam, snivam,
a kad bude na uranku,
snova snove da uživam.
    

Lice tvoje - Laza Kostić

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari