Čovek i more - Šarl Bodler
Uvek će te, slobodni čoveče, srce vući
Moru, tvome ogledalu, jer sebe duša tvoja
Vidi u talasanju tog večnog nespokoja,
A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući.
Ti uživaj roneći u sopstvenoj toj slici;
Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata;
Srce ti se raduje odjeku svoga bata
U toj neukrotivoj i divljoj tužbalici.
Podjednako ste mračni i ćutljivi vas dvoje:
Čoveče, niko ne zna dno tvoje provalije,
More, tvoja bogatstva niko otkrio nije,
Toliko ljubomorno čuvate tajne svoje!
Oboje ste, dok teku vekovi nebrojeni,
Večno za bitku orni, za boj vaš pogibeljni,
Toliko smrt volite i pokolja ste željni,
Braćo neumoljiva, vi borci nesmiljeni!