Svanuće - Horhe Luis Borhes
2883 |
0 |
U dubokoj opstoj noci,
koju jedva opovrgavaju svetiljke,
zalutali nalet vetra
uvredio je cutljive ulice
kao uzdrhtalo predosecanje
groznog svanuca koje tumara
zapustenim predgradima sveta.
Radoznalo zagledan u tamu
i prestrasen pretnjom svitanja,
doziveo sam strahovitu pretpostavku
Sopenhauera i Berklija,
koji tvrde da je svet
delatnost duha,
san dusa,
bez osnove, namere i prostornosti.
A kako ideje
nisu vecne kao mermer,
vec besmrtne kao suma ili reka,
ranije ucenje
dobilo je u zoru drugi oblik,
a praznoverje tog trenutka,
kad se svetlost poput ladoleza
puze po zidovima tame,
prevarilo mirazom
i nacrtalo ovaj kaprico:
Ako stvari nemaju materijalnost
i ako je mnogoljudni Buenos Ajres
samo san
koji sanjaju duze u zajednickoj opcinjenosti,
i na trenutak
kada je njegovo bice u velikoj opasnosti,
a to je drhtavi trenutak svanuca,
kad malo njih sanja svet
i samo nekoliko nocnika cuvaju,
pepeljastu i tek skiciranu,
sliku ulica
koju ce kasnije sa drugima dovrsiti.
Cas kada upornom snu o zivotu
preti opasnost da se razbije,
cas kada bi Bogu bilo lako
da unisti svoje delo!
Ali opet se svet spasao.
Svetlost prosijava izmisljajuci prljave boje
i sa izvesnom grizom savesti
sto sam saucestvovao u uskrsnucu dana
hitam kuci,
bezbojnoj i ledenoj, obasjanoj belom svetloscu,
dok jedna ptica zaustavlja tisinu
i dok istrosena noc
ostaje u ocima slepih.
Tags: Književnost Horhe Luis Borhes
