Uznošenje - Šarl Bodler

Više od svih dolina i jezera,
planina, šuma, oblaka i voda.
više od sunca, vazdušastog svoda,
više od međa ozvezdanih sfera,

duše moj hitri, okretno se viješ
i, ko vešt plivač što u more roni,
s mužjačkom strašću svud po vasioni
brazdaš, i radost neizrečnu piješ. 

Beži od ovog okruženog smrada,
visinom zračnom umij svoje biće
i pij, ko čisto i božansko piće,
oganj što jasnim prostorima vlada.

Srećan ko može zbaciti očajni
životni teret, sve magle i more,
i snažnim krilom vinuti se gore
u vedra polja, u predeo sjajni!

Onaj ko mišlju u nebesa stremi,
slobodno, ko što samo ševa ume,
- ko lebdi nad životom i razume
što zbori cveće i predmeti nemi!