Na žalu beskrajnih svetova... - Rabindranat Tagore

Na žalu beskrajnih svetova igraju se deca.Visinom počiva
nedoseženo nebo i huči nemirna voda. Na žalu beskrajnih
svetova igraju se deca.

Grade kule od peska, igraju se praznim školjkama. Od suvog
lišća  prave čamce, i nasmešena brode nad golemim
dubinama. Deca se igraju na žalu svetova. 

Ne znaju bacati mreže, nisu vešti plivači. Gnjurci rone
za biserima, trgovci jedre brodovima, a deca šljunak
skupljaju i rasturaju. Ne traže skriveno blago, ne znaju
bacati mreže.

Pučinski talas njiše se vedar, bledo blista osmeh peščara.
Smrtonosni vali pevuše pesme deci, kao majka
koja u zipci uspavljuje čedo. More se igra sa decom, a
osmeh peska bledo se blista.

Na žalu beskrajnih svetova igraju se deca. Besputnim
svodom blude oluje, bez traga lađe u more tonu, smrti svud
ima, a igraju se deca. Na žalu beskrajnih svetova veliko
je stecište dece.