Pjesma o keruši - Sergej Jesenjin

09.06.2012. 12:50 od pinkjeca Pregledano 3882 | Komentari 0 | cOOl 0 | iscOOlirano 0
Pjesma o keruši - Sergej Jesenjin
Jutros u košari, gdje sja, šuška

niz rogoza žućkastih i krutih,

sedmoro je oštenila kučka,

oštenila sedmoro je žutih.

Do u sumrak grlila ih nježno,

i lizala niz dlaku što rudi,

i slico se mlak sok neizbježno

it tih toplih materinskih grudi

A uveče kad živina juri,

da zauzme motke, il prut jak

izašao je tad domaćin tmuri

i svu štenad potrpo u džak

A ona je za tragom trčala,

stizala ga, kao kad uhode...

I dugo, je dugo drhtala

ne zamrzla površina vode

Pri povratku vukuć se po tmini,

i ližući znoj s bedara lenih,

mesec joj se nad izbom,

učini kao jedno od kučića njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,

zavijala bolno za svojima,

a mjesec se kotrljo tanki

i skrio se za hum u poljima.

Nemo, ko od milosti il sreće

kad joj bace kamičak niz breg,

pale su i njene oči pseće

kao zlatni sjaj zvezda u sneg.

Tags:

 
 
 

Ostavite komentar

Prepišite ovaj kod

 

Komentari