Rimski brojevi

Rimski sistem brojeva ima 7 cifara:

Brojevi se grade tako što se:

• sabiraju (kad je veća cifra ispred manje) i
• oduzimaju (kad je manja cifra ispred veće) cifre.

Pravilo: jedna cifra se ne sme ponavljati više od tri puta.

Rimski brojevi su ustvari slova. Razlog zbog čega je I = 1, V = 5, a X = 10 leži u sledećem veoma jasnom primeru

Prst kada se ispruži ličin na slovo I, cela šaka (5 prsta) na V, a obe šake (10 prstiju) na X. E sada postavlja se pitanje kako je došlo do brojeva L, C, D, M?

Na latinskom 100 se piše centum, i otud C = 100, isto tako 1000 se piše mille, pa je M = 1000.

Ova dva primera su veoma jednostavna i veoma logična, e sada zašto se za 50 ne koristi Q (quinquaginta), ili zašto se za 500 ne koristia Q (quingenti)?

Rimljani su tu malo skrenuli sa pomenute logike i napravili sledeću stvar.

Kada se broj 100 podeli dobije se 50, isto tako kada se slovo C preseče na pola po horizontali dobije se L. Pola od 1000 je 500, tj. kada se M podeli po vertikali dobije se slovo koje je najsličnije slovu D (mada po meni više liči na N).

Ovo sve lepo funkcioniše zaključno sa brojem 3999. Već od 4000 situacija se malo menja. Svaki broj dobija crticu iznad, a način pisanja brojeva ostaje isti.