Istorija Olimpijskih igara

Prve istorijski utvrdjene Olimpijske igre održane su 776 p.n.e. a poslednje su održane 393 n.e, kada ih je rimski car Teodosije I ukinuo. 

Stadion na kome su se igre održavale bio je dugačak oko 210 m, a širok 29 m. 
Oko stadiona se nalazilo gledalište na koje je moglo prisutvovati oko 50.000 muškaraca, jer je ženama bio zabranjen pristup i kao gledaocima i kao učesnicima igara.

Pre početka takmičenja sudije su polagali zakletvu da će pošteno suditi a takmičari da će se časno boriti. 

Igre su se održavale posle prvog punog meseca posle letnje dugodnevnice (22. jun), a trajale su 5 dana. 

Za vreme trajanja igara prekidali bi se svi ratovi. 

Učesnici su se takmičili u nekoliko sportova: trčanje, bacanje koplja, bacanje diska, skok u dalj i rvanje.

748. pne. uveden je pankration (kombinacija boksa i rvanja), 708. pne. klasično rvanje i petoboj, 688. pne. pesničenje (kao današnji boks), 689. pne. godine trke kočija.