Kratka istorija čaja

Kultura pijenja čaja po starim kineskim izvorima stara je najmanje pet hiljada godina. Za mnoge od nas ispijanje čaja je izraz životnog stila, jer nam pomaže da se opustimo ili ga koristimo kao lek. 

Naučnici se još uvek nisu složili odakle potiče čaj, da li je to Kina ili Indija. Postoje brojne legende o njegovom poreklu.

Čaj postaje omiljeni napitak u Kini, pa je  već 783. p.n.e. uzgoj čaja proglašen državnim monopolom i uveden je porez na gajenje, prodaju i izvoz čaja. Oko osam vekova trajala je "primitivna faza" uživanja u čaju. Čaj se žvakao, pušio i dodavao jelima kao začin.  "Tučeni čaj" je počeo da se koristi kasnije, i kao što mi to danas radimo, ubacivao se u vrelu vodu.

Iz Kine se grm čaja proširio na Japan ( 8. vek n.e.), i čaj ubrzo postaje nacionalno piće, a za ljude koji ne vole čaj, Japanci kažu da je "čovek bez čaja u sebi", a to znači da nema osećanja i duha.

Evropa za čaj saznaje tek kada su počela velika putovanja i geografska otkrića, , negde u 16. veku. 1610. godine mala količina čaja stiže u Evropu, tačnije u Holandiju, a 1650. godine stiže i u Englesku.

U Ameriku su čaj uvezli Holanđani, i to u Njujork, 1650. godine. 

 Od tada do danas, odanost čaju ne posustaje, čaj u pet popodne postaje uobičajen u Britaniji, ali i šire. 

Danas imamo veliki broj vrsta čajeva: Kamilica, Nana, Zeleni čaj, Žalfija,Ruski čaj, Hibiskus...

Izreke o čaju:

"Ako ti je hladno, čaj će te ugrejati, ako si  uzrujan, on će te rashladiti; ako si potišten, on će te razvedriti; ako si uzbuđen on će te smiriti." (Vilijem E. Gledston)

" Put do neba vodi preko čajnika." (Engleska poslovica)