Наталијина Рамонда – симбол страдања и васкрса Срба у Првом светском рату

Државни празник, Дан примирја, установљен је као сећање на велике жртве и победу српске војске у Првом светском рату а прославља се и у другим европским земљама, потписницама примирја у Француској.

„Дан примирја у Првом светском рату — спомен на невино пострадале у раздобљу између 1914. и 1918. године“ како је званичан назив празника, прославља се нерадно сваког 11. новембра. Препорука је да се седам дана пре празника и на сам празник на реверу носи значка Наталијина рамонда. Симболика овог беџа је вишеструка.

Значка представља комбинацију цвета Наталијине рамонде и чувене албанске споменице. Са једне стране, цвет представља васкрс српске државе која се после Првог светског рата уздигла и наставила свој пут, а са друге стране албанска споменица представља највеће страдање српског народа у овом рату, а то је повлачење преко Албаније.

У питању је биљка која која расте у Србији (lat. Ramonda nathaliae), тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Његова симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.