Godina će nova, a senice Senkei gugutke Sive, golubice Belke,ostale bez jelke...…

Kako je moguće, tvorče zemnih sunaca i mesečina,rođače Peruna i gromovnik Ilije,koji si išao od ljudskog nesna do nesna,svetleći dok se formula sazvežđa ne sračuna,dok se ne zabeleži tek rođena pesma,kako je moguće da i tebe tama skrije!…

Na visinama, gde je svežeI svetlo i čisto i široko,Borave moje misli, a ovde...…

U vreme plavih jorgovana,Kad s cvećem pupi čežnja nova,U doba ranih majskih danaDogodila se pesma ova...…

Odavno sam, sugrađani čestiti,izmirenja zastavu beluna srce svoje pobola.Sve mi je sad svejednoi ravno do mora;sita sam i mržnja i ljubavii ćutanja i romora...…

Maloj kutiji rastu prvi zubiI raste joj mala dužinaMala širina mala prazninaI uopšte sve što ima...…

Uoči Nove godine je bilo, Nakanô sam se doma podockan od večere, iz društva vesela; sa bližnje crkve kucnulo je trired pod ključem kad mi škrinu kapija; na dvanaest kao da beše...…

Pod nebom, na visu, gdje još stala nijePrljava stopa zvjerova i ljudi,Zahodno sunce spokojno te grijeI tvoje srebro kao vatra rudi...…

Raspevaću očaj stare vasione,Trenutak što cvili, dane koji zvone,U sazvučja živih ukobiću rez...…

Nad krovovima nebo sivo,a izmaglica vlažna lutai ko prozračno meko tkivopokriva pravce moga puta...…

O klasje moje ispod golih brda,Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,Ko mi te štedi, ko li mi te braniOd gladnih tica, moja muko tvrda?…

Sivo, sumorno nebo... Sa starih ograda davnoUveli ladolež već je sumorno spustio vreže,A dole, skrhale vetrom, po zemlji grančice leže;Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno...…