Esperanto

Esperanto je veštački, neutralni, međunarodni jezik. Stvorio ga je lekar Ludvik Lazar Zamenhof 1887. godine.

Za samo nekoliko godina stvorila se zajednica na nivou sveta koji su govorili Esperanto. Od tada esperanto se slobodno se razvija, kao i svaki drugi jezik.

Sam naziv Esperanto dolazi od fraze "Onaj koji je nada", sa ciljem da će jednog dana Esperanto i zvanično postati prvi međunarodni jezik.

Zahvaljujući pravilima koje je Zamenhof postavio, veoma je lako konstruisati reči i rečenice i samim tim ga čini veoma jednostavnim za korišćenje. Koristi se latinično alfabetsko pismo, po principu kao i u srpskom jeziku, da svako slovo ima svoj glas i obrnuto.

Pored standardnih latiničnih slova koriste se i slova sa "kapicama": ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ, ŭ, koja se čitaju kao naša: č, dž, h, ž, š, u.

Najviše esperantskih korena reči vuče poreklo iz romanskih, germanski i slovenskih jezika, mada ima i reči koje više liče na neevropske jezike.

Pošto je Esperanto neutralan jezik, on ne ističe nikog po pitanju verske, nacionalne i kulturološke pripadnosti.

Esperanto ima i svoju zastavu koja u gornjem levom uglu sadrži petokraku, koja simbolizuje nadu na svih pet kontinenata.