Da li znate koje sve temperaturne skale postoje?

Da li znate da pored Celzijusove temperaturne skale, koja se najviše korisiti u svetu, postoji još 8 skala? Dobar deo njih je većini potpuno nepoznat.

1. Farenhajt (°F)

Farenhajtova skala je najstarija skala za merenje temperature. Tvorac je nemački fizičar Garijel Farenhejt (1686-1736).

Zasniva se na podeli od 180 delova između tačaka topljenja leda (mržnjenja vode) i tačke ključanja vode. Po ovoj skali led se topi na 32 °F, a voda ključa na 212 °F.

Farenhajt je zaslužan po tome što je usavršio termometar, koji je umesto alkohola bio napunjen živom. Na orginalnoj Farenhajtovoj skali 0 ° označava najveću zimu zabeleženu u Gdanjsku 1709. godine. Danas se Farenhajtova skala koristi u SAD i na Jamajci.

2. Reomir (°R)

Skalu za merenje temperature je predložio francuski fizičar i zoolog Reomir (1683-1757). Za 0 °R je označena tačka mržnjenja vode, a tačka ključanja je iznosila 80 °R.

3. Celzijus (°C)

Temperaturna skala koja je najviše koristi u svetu. U upotrebu je uveo švedski fizilar i astronom Anders Celzijus (1701-1744).

Celzijus je razliku između ključanja vode i topljenja leda podеlio na 100 stepeni. 0 °C označava tačku topljenja leda, a 100 °C tačku ključanja vode pod normalnim atmosferskim pritiskom.

Zanimljivo je to da je su u početku tačke bile zamenjene (0 °C je označavlo tačku knjučanja vode, a 100 °C tačku topljenja leda) i da su tek posle Celzijusove smrti postavljene vrednosti koje se koriste danas.

4. Njutnova skala

Njutnova skala je temperaturna skala koju je osmislio Isak Njutn oko 1700. godine. Nulti stepen toplote je predstavljao temperaturu topljenja snega, a 33. stepen toplote je predstavljao temperaturu ključanja vode. Njutnov stepen je iznosio 100/33 °C.

5. Remer (°Rø)

Remer je zastarela temperaturna skala nazvana po danskom astronomu Oleu Kristensenu Remeru, koji ju je predložio 1701. godine. Nula je prvobitno odgovarala tački mržnjenja salamure. Tačka ključanja vode definisana je kao 60 stepeni.

Remer je onda uvideo da je tačka mržnjenja vode približno osmina te vrednosti (7.5 stepeni), pa je iskoristio tu vrednsot kao drugu fiksnu tačku. 1 °Rø = 40/21 °C

6. Delil (°D)

Delilova skala je temperaturna skala koju je 1732. godine osmislio francuski astronom Žozef-Nikola Delil (1688 – 1768).

Slična je Reomirovoj skali. Skala je imala 2400 podeljaka, gde je 0 °D bila tačka ključanja, a 150 °D tačka mržnjenja vode.

Veliku primenu je imala u Rusiji u 18 i 19. veku

7.Rankin (°Rank)

Škotski fizičar Vilijam Džon Makorn Rankin je napravio skalu, Rankinovu skalu, koja se zasniva na Farenhajtovoj skali. Naime 1 ° Rank ima istu vrednost kao i 1 ° F, stim što je za 0 °Rank uzeta vrednost apsolutne nule, odnosno -459,67 °F.

8. Kelvin (K)

Kelvin je jedinica apsolutne skale temperature u Međunarodnom sistemu mernih jedinica (SI).

Definiše se kao 1/273,16 deo temperature trojne tačke vode. Na ovaj skali 0 K je jednako apsolutnoj nuli (−273.15 °C).

Dobila je naziv po njenom tvorcu engleskom fizičaru Vilijamu Tomsonu, lordu Kelvinu (1824-1907)

9.Lajdenska skala ( °L)

Lajdenska skala je temperaturna skala koja se koristila za kalibraciju indirektnih merenja na niskim temperaturama početkom dvadesetog veka, tako što je pružala konvencionalne vrednosti napona pare helijuma. Koristila se za temperature ispod -183 °C, početnu tačku Međunarodne temperaturne skale 1930ih godina. Skala najverovatnije potiče iz oko 1894. godine, kada je Hajke Kamerling Ones osnovao svoju kriogeničku laboratoriju u Lajdenu, Holandija.

Prema ovoj skali apsolutna nula bi bila na -20.15 °L.

Pogledajte još:

Konverzija

° C = K - 273,15

° C = 5/9 (° F - 32)

K = ° C + 273,15

° F = (9/5 X ° C) + 32

° R = ° F + 459,67

° R = K X 1,8