Otisak prsta - Od kad se koristi otisak prstiju kao sredstvo za identifikaciju?

Otisak prsta je metoda koja se koristi za identifikaciju pojedinca. Svaka osoba ima jedinstven otisak prsta koji se sastoji od udubljenja i ispupčenja.

Prvi primeri korišćenja otiska prstiju su zabeleženi u Vavilonu u 18. veku p.n.e. Otisak prstiju se koristio kod ugovora kao dokaz da nije reč o falsifikatu, a vavilonski kralj Hamurabi je tražio da se od uhapšenih građana uzimaju otisci prstiju. U Kini se u 3. veku n.e. otisak prstiju koristio kao sredstvo za identifikaciju uhapšenih.

Od 1897. godine otisak prsta se u celom svetu zvanično koristi se za identifikaciju kriminalaca.

Postoje dva osnovna pristupa prilikom analize otiska prsta. Prvi analizira samo ukrštanja i završetke zavijutaka otiska, dok drugi prati celokupan pravac svake linije.

Frensis Galton se smatra jednim od najzaslužnijih kada je reč o ulasku otisaka prstiu u policijsku istragu. 1892. godine je objavio knjigu "Otisci prstiju" u kojoj je precizno naveo i izračunao da je mogućnost da dve osobe imaju identičan otisak prstiju 1:64.000.000.000. Galton je dobar deo materijala dobio od škotskog hirurga Henrija Foldsa, preko svog rođaka Čarlsa Darvina.

U današnje vreme otisci prstiju su podeljeni u 4 grupe, a svaka grupa u sebi sadrži određeni broj podgrupa.